Конзервативни покрет Наши покреће иницијативу за подизање споменика свим жртвама УДБЕ  који су невини страдали само због тога што се нису слагали са тоталитарном комунистичком идеологијом.

Од 1944. до 1966 су почињени најмасовнији злочини и политички прогони у модерној историји Србије и тада је убијено од стране Озне – Удбе око 60.000 људи под разним оптужбама, око 16.500 ибеоваца је прошло Голи оток, ухапшено је 40.000 кулака (неколико стотина са смртним исходом), на стотине хиљада политичких осуђеника, разних дисидената, колективно су кажњаване породице жртава…

То је време у којем је Слободан Јовановић осуђен као ратни злочинац и издајник, Драгољуб Јовановић као шпијун, Борислав Пекић као терориста, Драгослав Михаиловић логорисан је као опасан непријатељ поретка…

Свим овим жртвама држава Србија се до данас није одужила никаквим спомен-обележјем. Иако је преко 4.000 жртава рехабилитовано пред судовима, до данас не постоји једно место где се жртве или потомци жртава комунистичког режима могу поклонити нити запалити свећу. Нема ниједног музеја нити било каквог трага у историји сећања на жртве комунизма. Оне не постоје. Иако најмасовније у политичкој историји Србије (не рачунајући ратове), остају прећутане и од невладиних организација за заштиту људских права, па и од модерних „либералних кругова“. За њих је, стиче се утисак, Титово време понекад као Периклово доба демократије и људских права. А подсећање на масовне комунистичке прогоне од краја 1944. па највише до 1953. по правилу повлачи оптужбе за „четништво“, „ревизију“ преправљање историје и сличне епитете од „нових догматских следбеника старих идеја“.

 

Данас постоје јасне препоруке Савета Европе из 2006. и 2009. о потреби јасног суочавања са тоталитарним наслеђем бивших комунистичких земаља. Потреби да се у процесу придруживања изброје жртве, направе музеји и подигну споменици жртвама левог тоталитаризма и тиме исправе историјске неправде. Од свега тога, осим формирања државне Комисије за тајне гробнице 2009. од стране бивше владе која је побројала и документовала око 60.000 страдалих, ништа није урађено државним напором.

Конзервативни покрет Наши напомиње да до дана данашњег није пронађен ни гроб Ђенерала Драже Михаиловића и да се намерно сакрива од јавности место на којем се налазе његови посмртни остаци.

КПН покреће акцију подизања споменика жртвама УДБЕ и наше активности неће бити завршене само на томе. већ ћемо инсистирати и на отварању досијеа како би се сазнала и имена ликвидатора.

Информативна служба

КПН