Јуче смо обавештени да су посланици Европског парламента у Стразбуру усвојили резолуцију у којој се наводи да ће напредак Србије ка ЕУ директно зависити од јачања владавине права, нормализације односа са Косовом и усклађивања са европском спољном и безбедносном политиком, што укључује увођење санкција Русији.
Резолуција је заснована на извештају који је сачинио известилац Европског парламента за Србију, нама добро познати Владимир Билчик и наравно она је само још једна у низу уцена која долазе од стране ЕУ.
То је заправо систем преко којег се уцењује Србија задњих тридесет година и где нам се непрекидно постављају неки нови захтеви, а све зарад неких имагинарних обећања попут овог садашњег, да ћемо постати чланица ЕУ.
Европски парламент јуче је позивао Србију и Косово да постигну споразум о нормализацији односа „заснован на међусобном признању“.
Резолуцији Европског парламента, једино се може одговорити „Српском резолуцијом о ЕУ“ у којој ћемо јасно ставити шта је црвена линија која се не сме прећи.
Србија као суверена земља мора донети најпре своју „Резолуцију о ЕУ“ у којој ће се јасно и недвосмислено ставити на знање да Србија неће трпети никакве уцене и претње које се темеље на угрожавању њене целовитости и да Србија не прихвата било какве резолуције које желе да нам наметну признање лажне државе Косово.
Такође, један од основних захтева у „Резолуцији о ЕУ“ је захтев да се према Србији не примењују двоструки аршини и примена међународног закона.
Како је могуће да ЕУ са једне стране од Србије тражи признавање лажне државе „Косово“ , а са друге стране у резолуцији Европског парламента се „изражава дубоко жаљење што се Србија није придружила санкцијама које је ЕУ увела Русији због инвазије на Украјину“ и у њој позивају власти у Београду да се хитно ускладе са спољнополитичким одлукама ЕУ, укључујући увођење санкција Русији.
Може ли нам неко из ЕУ објаснити како се не крши међународно право по питању „Косова“ , а крши у случају Украјине?
По принципима које Европски парламент покушава да наметне Србији кроз своје „резолуције“ , Србија би требала да се одрекне Косова и Метохије, уведе санкције Русији и уђе у сукоб са својим традиционалним пријатељима, а све зарад обећања да ће можда, једног дана, постати чланица те исте ЕУ.
Грађани Србије у протеклих двадесет година драстично су променили свој став о томе да ли Србија треба да постане чланица ЕУ. Од већинске Србије која је била за улазак у ЕУ, дошли смо до тога да је већина грађана против тога да Србија постане њен члан.
Деценије уцена, притисака, лажи, двојних стандарда довеле су до тога да грађани више немају никаквог поверења у ЕУ нити се плаше њених претњи.
Време је за „резолуције“ кроз које ћемо заштити своје интересе, свој народ и државу.
Путуј Европо!
Иван Ивановић