Пета колона је израз који се користи за велику групу људи која потајно, али масовно, организовано и координисано спроводи субверзивне делатности против неке државе или режима, лажно се представљајући као лојални грађани, а заправо подржавајући страну опцију или непријатеља.
Ова дефиниција сасвим јасно говори да у Србији постоји пета колона, која у тајности, а по потребама и јавно спроводи антидржавне акције у корист напријатеља Србије..
Петоколонаши у Србији могу се поделити у три групе.
Прву групу у сваком погледу чине политичари и политике партије које су под директном контролом запада и разних обавештајних служби. Овакве политичке партије служе за директно спровођење интереса запада кроз државни апарат. Петоколонашке политичке опције здушно се помажу од стране запада (финансијски и логистички) већ више од две деценије и до сада су углавном биле демократске и либералне политичке оријентације. Међутим, оно што пада у очи је да последњих година долази и до кокетирања за десничарским политичким опцијама, које могу постати интересна зона страних агентура, и које би могле зарад личних интереса (који се вешто маскирају под плаштом идеологије) лако да постану део пете колоне.
Другу групу чине разне НВО (невладине организације), које представљају контролоре над извршном влашћу која треба да спроводи налоге које добија од својих западних ментора. Такође, НВО су ударна песница запада за притисак на све режиме који нису доведени на власт од стране западних агентура. Преко НВО у Србију су се слиле стотине милиона долара који су коришћени за различите антидржавне кампање, попут промоције независности лажне државе Косово, наметања ЛГБТ пропаганде, проглашавања Срба као главних криваца за ратове деведесетих, индоктринације становништва да су Срби геноцидан народ…..
Трећу групу чине појединци који отворено подржавају прозападне политичке опције и сваки вид антисрпских делатности. Међу њима су бројне личности које су познате широкој јавности, почевши од књижевника, академика, писаца, глумаца,новинара… које своју препознатљивост користе за притисак на „непослушне“ режиме оптужујући их за диктатуру, фашизам, криминал… У јавности се често представљају као слободоумни мислиоци, интелеткуалци, али који се никада неће огласити када су угрожени српски интереси.
Ове три групе петоколонаша делују по потреби. Некада су присутне у јавности свака за себе, а поводом различитих друштвених питања, а када су интереси запада озбиљно доведени у питање приметна је њихова координисаност и заједничко вршење притисака на одређену мету.
Србија као држава има озбиљан проблем са петом колоном, која у сваком моменту може отпочети различите видове притисака, укључујући протесте, па и насилне смене режима (што се могло видети 5. октобра) уколико су интереси њихових западних налогодаваца угрожени.
Овај проблем није лако решити, нити га је могуће решити у потпуности.
Први корак обрачуна са петом колоном у Србији био би долазак на власт патриота. Што је свакако и најтеже, и то је основни корак како би могло да дође до озбиљног обрачуна са свима који подривају државу (укључујући хапшења политичара који су доносили противуставне законе и ратификовали споразуме) и што би био сигуран корак ка делимичном ослобођењу од ове стоглаве хидре.
Други корак био би пресецање њихових токова новца, као и доношење закона о „Страним агентима који би омогућио да се све организације које се баве политиком, а финансиране су из иностранства означе ознаком „страни агент“, како би јавности било јасно о каквим организацијама се ради.
И на крају трећи корак, „интелектуалцима“ и „слободним мислиоцима“ који се баве противуставним деловањем треба забранити рад у јавним институцијама државе против које раде.
Ово су три основна предуслова за ослобођење српског народа и државе од пете колоне.
Иван Ивановић
председник КПН