Махање сунцокретима као симбол Евромајдана и грађанског рата
Сунцокрети у рукама учесника предизборног скупа Студентске листе у Врању постали су упадљив део њиховог политичког наступа. На бини на којој су наступали Илија Срдановић и представници ове листе носилу су и подизали исти цвет који је симбол украјинског мајдана и грађанског рата.
Сунцокрети су и сада присутни на украјинским протестним и меморијалним скуповима, а њихово истицање у Врању представља узнемирујућу паралелу.
Мајданизација Србије се не завршава на цвећу. На украјинском Евромајдану скандирало се „Ко не скаче, тај је москаљ“, док на протестима у Србији слушамо „Ко не скаче, тај је ћаци“. Понавља се конструкција пароле којом се припадност групи показује скакањем, док се они који не учествују означавају погрдним именом.
У таквом политичком наступу где се врши подела грађана на „наше“ и „њихове“, и притисак да сви показују исту врсту лојалности и претварање различитог мишљења у повод за јавно понижавање.
КП НАШИ упозорава јавност да је украјинска трагедија постала сценографија за политичке амбиције у Србији.
Истицање сунцокрета и скандирање парола исте конструкције као на Евромајдану видимо као део тог наступа и романтизовања мајданизације.
Та симболика посебно узнемирава у контексту претњи политичким противницима на које указујемо. Поруке о јахању, силовању, вешању и паљењу захтевају утврђивање конкретних аутора и њихове одговорности. Претње се морају испитати, а њихови аутори не смеју бити заштићени политичком припадношћу.
Реваншизам није изборни програм. Застрашивање није демократија. Политичко неслагање никоме не даје право да другом човеку прети обрачуном.
Страдање, разарање и расељене породице у Украјини разлог су за забринутост и одговорност, а не за револуционарно одушевљење. Цена политичког насиља мери се људским животима, уништеним породицама и последицама које остају генерацијама.
КП НАШИ најоштрије осуђује мајданизацију као политички идеал, подстицање насиља и гурање грађана Србије у међусобни обрачун.
Представници Студентске листе морају да знају да одговорност за јавну реч почиње пре него што претња постане дело.
Власт се осваја гласовима и поверењем, а не застрашивањем и прижељкивањем грађанског рата. Србија припада својим грађанима, чији су мир и безбедност важнији од сваке политичке амбиције. Ниједна фотеља није вредна проливене крви.
Информативна служба КП НАШИ