Србија је једна од ретких посткомунистичких земаља у којима након пада комунизма није дошло ни до какве лустрације и отварања досијеа служби безбедности.
У Србији нико никада није одговарао за злочине који су учињени над српским народом.
Масовна убиства, прогони, национализација и отимање имовине, рехабилитација неправедно осуђених, откопавања масовних гробница жртава комунизма, подизање споменика и исправљање историјских неправди и даље су забрањене теме у Србији и жртве су и даље злочинци, а злочинци и њихови наследници се и даље налазе на најодговрнијим државним функцијама.
У српском народу “ослобођење” је дан када је уништена грађанска и национална елита и када су на чело државе дошли људи који су успоставили наследни систем владавине у којем се власт преноси на крвне и идеолошке потомке.
Морамо признати да се идеологија “комунизма” током година мењала и да је последњих деценија еволуирала у идеологију партијског и личног “интереса” зарад које је све дозвољено.
Заштитом државе и народа се проглашава свака врсте издаје, пљачке и убиства, а иза патриотизма се крију најгоре врсте непочимстава.
Револуција која је 1945. године успоставила систем у којем не постоји ништа свето и у којем су народ и држава само ресурс преко којег се долази до интереса, мора бити угушена у идентичној друштвеној револуцији у којој ће бити извршене суштинске промене.
Срби се као народ морају вратити истинским вредностима које не служе само као параван и маска иза којих се крију политичари који су спремни да одглуме сваку поверену им улогу како би покрили широк спектар политичког тржишта, а чија политика се суштински своди на исто.
Служити систему који у нашем времену служи глобалном систему који жели доминацију над сваким слободним народом. Награда за такву службу је остати некажњен за криминалне активности. Од пљачке па све до издаје сопственог народа и државе.
Иван Ивановић
Председник КПН