Не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг, а траг који је остао иза вођа 5. октобра 2000. је траг крви, издаје и продаје српских националних интереса због којих српски народ и дан данас сноси последице.

Данас када се српска држава и народ поново налазе пред великим искушењима и када је више од било чега потребно национално јединство и консензус око очувања Косова и Метохије, лидери бившег ДОС-а шаљу идентичне поруке да не желе да учествују у било каквим договорима, а све се надајући да ће их „косовска тема“ довести на власт, или по српски речено – запад.

Политичко лешинарење Зорана Лутовца, Вука Јеремића, Здравка Поноша, Бориса Тадића и читаве петооктобарске камариле се протеже у следећем правцу.

Њихова нада је усмерена на то да ће их запад довести на власт како би они решили питање Косова, и за то су спремни не само да издају Косово већ и Војводину, Шумадију и шта год им затраже. Уосталом, то су и радили за време своје владавине. Директно су одговорни за пуштање албанских терориста на слободу, лично је Војислав Коштуница потписао декрет о помиловању Албина Куртија,  уништење српске војске и топљење тенкова у Железари у време министровања Драгана Шутановца, укидање служења обавезног војног рока…

Подсећам, да ситуација у којој се сада налазимо је директан продукт политике Вука Јеремића  који је 2008. године када су привремене приштинске самоуправне службе једнострано прогласиле независност Косова и Метохије хитно затражио мишљење Међународног суда правде о легалности косовске независности.

Међународни суд правде у Хагу је у саветодавном мишљењу рекао да Декларацијом о проглашењу независности Косова 2008. године није прекршено међународно право.

Подсећам и на ово, да када је затражио мишљење Међународног суда правде Вук Јеремић изјавио следеће:

„Оптимисти смо. Верујемо у снагу наших правних аргумената и било би тешко наметнути том суду политичке оцене“, изјавио је Јеремић агенцији Франс прес у то време и обмануо јавност јер је мишљење суда било апсолутно неповољно по Србију.

Борис Тадић који се данас буса у прса и даје изјаве око тренутне ситуације око КиМ у то време је био председник Србије и он је уз Вука Јеремића директно учествовао у овој акцији која је била увод у ситуацију у којој се сада налазимо.

Борба за Косово и Метохију је изазов наше генерације који захтева мукотрпну борбу, храброст и стрпљење, али пре свега мудрост да нам се као спасиоци не намећу људи који су 5. октобра 2000, доведени на власт од стране страних агентура и иза којих је остала само пустош.

О Косову и Метохији одлучују њени грађани, а не стране амбасаде и истрошени  досовски политиканти који немају шта више да траже у политичком животу Србије.

Иван Ивановић

Председник КПН